Kad devojke dorastu za udaju, dovode ih sve zajedno na jedno mesto radi udaje, a oko njih se okupi mnoštvo muškaraca. Tada ustane glasnik i nudi jednu po jednu devojku na prodaju, i to: prvo najlepšu od njih, a zatim, pošto ovu neki mladoženja kupi za mnogo novaca, nudi drugu, koja po lepoti dolazi iza najlepše, ali uvek pod uslovom da se onaj koji kupi devojku mora njome i da oženi. Najbogatije babilonske mladoženje nadmeću se koji će više dati za najlepše udavače. Ali siromašne mladoženje ne mare baš mnogo za lepotu udavača, već se žene ružnim devojkama i uz njih dobijaju miraz. Kad glasnik, naime, završi sa rasprodajom najlepših udavača, izvede on najružniju udavaču, ili neku sakatu, ako bi se našla, i pita ko će ovu uzeti za ženu uz najmanji miraz, sve dok je ne dobije onaj koji je pristao na najmanji miraz. Miraz daju one najlepše udavače. I tako one lepe pomažu ružnim i sakatim udavačama da se i one udaju. Niko nije mogao da uda svoju kćer za koga hoće, niti je iko smeo bez jemca odvesti kupljenu devojku svojoj kući, i morao je dati jemstvo da će kupljenu devojku zaista uzeti za ženu, i tek tada ju je mogao voditi svojoj kući. A ako se ne bi u braku slagali, morao je mladoženja, opet po zakonu, da namiri novac. Tada je, isto tako, bilo omogućeno i onima iz drugih sela koji bi hteli da učestvuju u dražbi.
Herodot
Нема коментара:
Постави коментар