Doviđenja i hvala na svim ribama

Artur je poneo sa sobom u postelju Fordov primerak knjige Autostoperski vodič kroz Galaksiju da bi ga malo prelistavao. Pošto je trebalo da živi na ovom mestu, razmišljao je on, najbolje da ga što više upozna.

Naišao je na sledeći odlomak.

Pisalo je: Istorija svake veće galaktičke civilizacije teži da prođe kroz tri zasebne i prepoznatljive faze, a to su preživljavanje, istraživanje i produhovljenje, drugačije poznate kao faze Kako, Zašto i Gde.

Na primer, za prvu fazu osobeno je pitanje 'Kako ćemo da jedemo?' za drugu 'Zašto jedemo?', a za treću 'Kuda ćemo na ručak?'"

Nije stigao dalje, jer je brodski interfon zazujao i oživeo.

"Hej, Zemljanine? Jesi li ogladneo, mladiću?" upita Zaphodov glas.

"Ovaj, jesam, kao da mi malo krče creva", odvrati Artur.

"U redu, mali, drž'se dobro", reče Zaphod. "Idemo da čalabrcnemo nešto u 'Restoranu na kraju Vaseljene'."

Dobro bi bilo naučiti jahati slona. Delom zato jer je za razliku od drugih prevoznih sredstava otporan na sudare, delom jer je s njega lep pogled na sve strane, delom radi osećaja uzvišenosti kad sedite gore na njemu, a delom jer s njega možete zavirivati kroz prozore i gledati šta ljudi rade u svojim stanovima kad misle da ih niko ne vidi.

Mark Tven

Free Counter