Budućnost muškaraca . . . ?

Na završnim stranicama Porekla čoveka, šepuri se uzvišen traktat o prirodnoj superiornosti muškaraca nad ženama: Darvin je mislio da ta nadmoć potiče od polne selekcije. Takve ideje su se u 19. veku doimale očiglednima. Danas su stvari drukčije.

Krajem proteklog milenijuma muškarcima se odjednom stisnula utroba kad su čuli vest da njihove usluge na kraju više nisu potrebne. Na svet je došla ovca Dolly - začeta bez muške pomoći. Njeno rođenje podsetilo je polovinu stanovništva na njihov nesigurni položaj. Neki se boje da će nauka možda navesti prirodu da se vrati u svoje prvobitno žensko stanje i da će muškarci nestati s vidika. Najzad, hromozom Y tek je ostatak nekad moćne strukture, koja bi za nekoliko miliona godina mogla sasvim da nestane. Zašto bi se njegovi nosioci osećali sigurno?

Imaju dobrih razloga za zabrinutost. Muškarci odumiru čak i bez pomoći stručnjaka za kloniranje. Biti muškarac uvek je bilo manjinsko zanimanje, a okrutne životne činjenice dodato su otežale njegov položaj. Od plodnosti sperme do društvenog statusa, i od oplodnje do smrti, nosioci hromozoma Y nazaduju kako civilizacija napreduje. Čak i njihovo mesto u društvu - nekad neosporno - ugroženo je razvojem ženskih prava. Prometejev plamen znatno je oslabio od Darvinova doba.

Ali nisu sve viesti loše. Na svetu živi četiri stotine milijardera. Devedeset posto su prometejci, a svaki drugi se sam obogatio (a samo jedna žena, osnivačica modne kuće Gap, nije nasledila nego zaradila svoj novac), ali bez obzira na to jesu li plutokrati ili pauperi, svi muškarci plaćaju visoku cenu svojih povlastica. Ono što je nekad izgledalo kao prirodna superiornost nestalo je u prašini višestrukog neuspeha u snalaženju u modernim vremenima.

Homo sapiens je svojom vladavinom promenio svet. Mnoge promene bile su na bolje - oba pola danas žive duže, zdravije, a možda i sretnije nego pre. Smrtnost odojčadi u većem delu Trećeg sveta danas je otprilike jednaka onoj na Zapadu 1970, a očekivani životni vek na celom svetu porastao je za pet godina. Egzistencija je većini ljudi lakša nego ikad, ali manjina koja uživa u genu za određivanje pola ne uživa u blagodetima koliko bi mogla. Kada nahrupe nevolje, žene se bolje snalaze, a kad je život lagodan, muškarci se toliko prepuštaju svojim porocima da opet pate.

U 19. veku hiljade mormona putovale su na zapad, u Salt Lake City. Najsiromašniji su morali da guraju kolica sa svime što su imali - imovinom petoro ljudi na jednim kolicima. U avgustu 1856. Villiejeva družina od četiri stotine ljudi pošla je na hiljadu šesto kilometara dugo putovanje preko planina. Zbog tipično muškog lošeg predviđanja, prekasno su krenuli i u Stenjaku ih je uhvatila zima. Jedan preživjeli je napisao: "Smrt je isprva nastupala polako i povremeno, ali nakon nekoliko dana dolazila je sve redovnije, dok nam na kraju nije postalo neobično kad bismo otišli s taborišta a da nismo pokopali jednoga ili više preminulih. .. Muškarci koji su na početku putovanja bili takoreći jaki kao lavovi i koji su nam bili najjača potpora, podlegali su tom crnom čudovištu. Mnogi očevi gurali su kolica s malom decom sve do dana uoči vlastite smrti. Video sam kako neki ujutro vuku kolica, tokom dana odustanu, i umru pre novog jutra."

Umrlo je šezdeset osam emigranata. Među starijima od četrdeset godina podleglo je deset puta više muškaraca nego žena,a kod mladih je odnos bio dva prema jedan. Kada je lavovska snaga stavljena na probu, pokazalo se da su oni koji su se njome dičili zapravo slabiji pol.