субота, 16. август 2008.

Ništa ne može tako da zaprepasti kao život !


„Leti se šetam ulicom, nosim slamni šešir neobičnog oblika, čiji je srednji deo savijen nagore, a njegovi delovi sa strane nadole, i to tako da je jedan deo spušten dublje nego drugi. Vesela sam i u sigurnom raspoloženju, i kako prolazim pored jednog odreda mladih oficira, ja pomislih: Vi mi ništa ne možete."

„On ide sa svojim ocem u šetnju na jednom mestu koje je sigurno Prater, jer se vidi rotunda, ispred nje jedan ispust, na kome je smešten jedan privezani balon koji međutim, izgleda prilično mlitav. Otac ga pita čemu sve to služi, on se tom pitanju čudi, ali mu objasni. Zatim dolaze u jedno dvorište u kome leži jedna velika ploča lima. Otac hoće da otkine jedan velik deo, ali se pre toga okrene da li možda neko to ne vidi. On mu kaže da treba samo nadzorniku da kaže, onda može bez daljeg uzeti jedan komad. Iz ovog dvorišta vode stepenice u jedan otvor, čiji su zidovi meko obloženi, otprilike kao kožna fotelja. Na kraju toga otvora nalazi se jedna duža platforma i zatim počinje jedannov otvor..."

Jedan dečak od tri godine i pet meseci, kome je povratak njegovog oca iz rata, sigurno, očigledno neprijatan, probudi se jednog jutra zbunjen i izgubljen i neprestano ponavlja pitanje: „Zašto je tata nosio glavu na tanjiru? Noćas je tata nosio glavu na tanjiru."

Jedan student, koji je danas teško bolestan od neuroze, seća se da je u šestoj godini nekoliko puta sanjao ovaj san: „On odlazi frizeru da bi se ošišao. Tu mu priđe jedna velika žena sa strogim crtama i odseče mu glavu. Ženu je prepoznao kao majku."

Frojd

Нема коментара: