mImma sEnna's photostream

mimma's Tomorrow Dreams

“Two men look out the same prison bars; one sees mud and the other stars.”

Pogledajte na : Snovi o budućnosti

Običaji Asiraca

Kad devojke dorastu za udaju, dovode ih sve zajedno na jedno mesto radi udaje, a oko njih se okupi mnoštvo muškaraca. Tada ustane glasnik i nudi jednu po jednu devojku na prodaju, i to: prvo najlepšu od njih, a zatim, pošto ovu neki mladoženja kupi za mnogo novaca, nudi drugu, koja po lepoti dolazi iza najlepše, ali uvek pod uslovom da se onaj koji kupi devojku mora njome i da oženi. Najbogatije babilonske mladoženje nadmeću se koji će više dati za najlepše udavače. Ali siromašne mladoženje ne mare baš mnogo za lepotu udavača, već se žene ružnim devojkama i uz njih dobijaju miraz. Kad glasnik, naime, završi sa rasprodajom najlepših udavača, izvede on najružniju udavaču, ili neku sakatu, ako bi se našla, i pita ko će ovu uzeti za ženu uz najmanji miraz, sve dok je ne dobije onaj koji je pristao na najmanji miraz. Miraz daju one najlepše udavače. I tako one lepe pomažu ružnim i sakatim udavačama da se i one udaju. Niko nije mogao da uda svoju kćer za koga hoće, niti je iko smeo bez jemca odvesti kupljenu devojku svojoj kući, i morao je dati jemstvo da će kupljenu devojku zaista uzeti za ženu, i tek tada ju je mogao voditi svojoj kući. A ako se ne bi u braku slagali, morao je mladoženja, opet po zakonu, da namiri novac. Tada je, isto tako, bilo omogućeno i onima iz drugih sela koji bi hteli da učestvuju u dražbi.

Herodot

Egejska varka

Moderno čovečanstvo je naletelo na santu leda koju je samo stvorilo. One sile po kojima smo čeprkali i oslobodili ih, ali koje ne razumemo, prete našim uništenjem. Imamo ulogu u kosmičkom metabolizmu, ali joj nismo dorasli. Moramo da prestanemo da prčkamo dok naša planeta gori, prestanemo da se bavimo liposukcijom, prestanemo s ubijanjem ptica kako bi se ubili insekti, trovanjem tla da bi se uništio korov, sa zagađivanjem vazduha i vode. Svaka razumna osoba može da vidi da je naš način "života" postao neprirodan, stanje koje su drevni mudraci predvideli.

Uzimanje otisaka

Drevni mudraci su čoveka opisivali kao celinu sastavljenu od tri nezavisna bića. A svako ima sopstveno telo i organe. Naravno, svako je nužno i važno. Međutim, glava je imala posebnu važnost, jer se onde nalazilo duhovno biće. Onde se krv duhovno obogaćivala, prožimala vitalnom energijom, pre nego što je prolazila fizičkim i seksualnim telima. Ta tela, oživljena duhovnim bićem, prožive životni vek a da toga nisu svesna, u stanju neznanja ili samozavaravanja.

Budućnost muškaraca . . . ?

Na završnim stranicama Porekla čoveka, šepuri se uzvišen traktat o prirodnoj superiornosti muškaraca nad ženama: Darvin je mislio da ta nadmoć potiče od polne selekcije. Takve ideje su se u 19. veku doimale očiglednima. Danas su stvari drukčije.

Krajem proteklog milenijuma muškarcima se odjednom stisnula utroba kad su čuli vest da njihove usluge na kraju više nisu potrebne. Na svet je došla ovca Dolly - začeta bez muške pomoći. Njeno rođenje podsetilo je polovinu stanovništva na njihov nesigurni položaj. Neki se boje da će nauka možda navesti prirodu da se vrati u svoje prvobitno žensko stanje i da će muškarci nestati s vidika. Najzad, hromozom Y tek je ostatak nekad moćne strukture, koja bi za nekoliko miliona godina mogla sasvim da nestane. Zašto bi se njegovi nosioci osećali sigurno?

Imaju dobrih razloga za zabrinutost. Muškarci odumiru čak i bez pomoći stručnjaka za kloniranje. Biti muškarac uvek je bilo manjinsko zanimanje, a okrutne životne činjenice dodato su otežale njegov položaj. Od plodnosti sperme do društvenog statusa, i od oplodnje do smrti, nosioci hromozoma Y nazaduju kako civilizacija napreduje. Čak i njihovo mesto u društvu - nekad neosporno - ugroženo je razvojem ženskih prava. Prometejev plamen znatno je oslabio od Darvinova doba.

Ali nisu sve viesti loše. Na svetu živi četiri stotine milijardera. Devedeset posto su prometejci, a svaki drugi se sam obogatio (a samo jedna žena, osnivačica modne kuće Gap, nije nasledila nego zaradila svoj novac), ali bez obzira na to jesu li plutokrati ili pauperi, svi muškarci plaćaju visoku cenu svojih povlastica. Ono što je nekad izgledalo kao prirodna superiornost nestalo je u prašini višestrukog neuspeha u snalaženju u modernim vremenima.

Homo sapiens je svojom vladavinom promenio svet. Mnoge promene bile su na bolje - oba pola danas žive duže, zdravije, a možda i sretnije nego pre. Smrtnost odojčadi u većem delu Trećeg sveta danas je otprilike jednaka onoj na Zapadu 1970, a očekivani životni vek na celom svetu porastao je za pet godina. Egzistencija je većini ljudi lakša nego ikad, ali manjina koja uživa u genu za određivanje pola ne uživa u blagodetima koliko bi mogla. Kada nahrupe nevolje, žene se bolje snalaze, a kad je život lagodan, muškarci se toliko prepuštaju svojim porocima da opet pate.

U 19. veku hiljade mormona putovale su na zapad, u Salt Lake City. Najsiromašniji su morali da guraju kolica sa svime što su imali - imovinom petoro ljudi na jednim kolicima. U avgustu 1856. Villiejeva družina od četiri stotine ljudi pošla je na hiljadu šesto kilometara dugo putovanje preko planina. Zbog tipično muškog lošeg predviđanja, prekasno su krenuli i u Stenjaku ih je uhvatila zima. Jedan preživjeli je napisao: "Smrt je isprva nastupala polako i povremeno, ali nakon nekoliko dana dolazila je sve redovnije, dok nam na kraju nije postalo neobično kad bismo otišli s taborišta a da nismo pokopali jednoga ili više preminulih. .. Muškarci koji su na početku putovanja bili takoreći jaki kao lavovi i koji su nam bili najjača potpora, podlegali su tom crnom čudovištu. Mnogi očevi gurali su kolica s malom decom sve do dana uoči vlastite smrti. Video sam kako neki ujutro vuku kolica, tokom dana odustanu, i umru pre novog jutra."

Umrlo je šezdeset osam emigranata. Među starijima od četrdeset godina podleglo je deset puta više muškaraca nego žena,a kod mladih je odnos bio dva prema jedan. Kada je lavovska snaga stavljena na probu, pokazalo se da su oni koji su se njome dičili zapravo slabiji pol.

Objasniti simbol znači ubiti ga

Svaka biljna i životinjska vrsta predstavlja etapu u evoluciji svesti... Čovek je mikrokosmos makrokosmosa. Univerzum je utelovljen u čoveku i nije ništa drugo do potencijalnog Čovjeka - Antropokosmos. U tom sistemu su najvažniji kreacija i stvaranje; sile postanka i trenutak ekspanzije.

Cerebralna inteligencija se temelji na osetilnim informacijama što ih prenose glavni sistemi čula. Drevni narodi ih poimaju na dva načina: prirodna, spoljašnja funkcija (pružanje informacija mozgu) i ezoterična, duhovna funkcija. Čovek mora da se divi suptilnim doživljajima što su ih prenosili. Naprimer: "Sposobnost rasuđivanja, smeštena u čulu mirisa, u oteklini gde završavaju mirisni (njušni) živci, središte je sposobnosti prosuđivanja kod čoveka ..."

Ništa ne može tako da zaprepasti kao život !

„Leti se šetam ulicom, nosim slamni šešir neobičnog oblika, čiji je srednji deo savijen nagore, a njegovi delovi sa strane nadole, i to tako da je jedan deo spušten dublje nego drugi. Vesela sam i u sigurnom raspoloženju, i kako prolazim pored jednog odreda mladih oficira, ja pomislih: Vi mi ništa ne možete."

„On ide sa svojim ocem u šetnju na jednom mestu koje je sigurno Prater, jer se vidi rotunda, ispred nje jedan ispust, na kome je smešten jedan privezani balon koji međutim, izgleda prilično mlitav. Otac ga pita čemu sve to služi, on se tom pitanju čudi, ali mu objasni. Zatim dolaze u jedno dvorište u kome leži jedna velika ploča lima. Otac hoće da otkine jedan velik deo, ali se pre toga okrene da li možda neko to ne vidi. On mu kaže da treba samo nadzorniku da kaže, onda može bez daljeg uzeti jedan komad. Iz ovog dvorišta vode stepenice u jedan otvor, čiji su zidovi meko obloženi, otprilike kao kožna fotelja. Na kraju toga otvora nalazi se jedna duža platforma i zatim počinje jedannov otvor..."

Jedan dečak od tri godine i pet meseci, kome je povratak njegovog oca iz rata, sigurno, očigledno neprijatan, probudi se jednog jutra zbunjen i izgubljen i neprestano ponavlja pitanje: „Zašto je tata nosio glavu na tanjiru? Noćas je tata nosio glavu na tanjiru."

Jedan student, koji je danas teško bolestan od neuroze, seća se da je u šestoj godini nekoliko puta sanjao ovaj san: „On odlazi frizeru da bi se ošišao. Tu mu priđe jedna velika žena sa strogim crtama i odseče mu glavu. Ženu je prepoznao kao majku."

Frojd

Doviđenja i hvala na svim ribama

Artur je poneo sa sobom u postelju Fordov primerak knjige Autostoperski vodič kroz Galaksiju da bi ga malo prelistavao. Pošto je trebalo da živi na ovom mestu, razmišljao je on, najbolje da ga što više upozna.

Naišao je na sledeći odlomak.

Pisalo je: Istorija svake veće galaktičke civilizacije teži da prođe kroz tri zasebne i prepoznatljive faze, a to su preživljavanje, istraživanje i produhovljenje, drugačije poznate kao faze Kako, Zašto i Gde.

Na primer, za prvu fazu osobeno je pitanje 'Kako ćemo da jedemo?' za drugu 'Zašto jedemo?', a za treću 'Kuda ćemo na ručak?'"

Nije stigao dalje, jer je brodski interfon zazujao i oživeo.

"Hej, Zemljanine? Jesi li ogladneo, mladiću?" upita Zaphodov glas.

"Ovaj, jesam, kao da mi malo krče creva", odvrati Artur.

"U redu, mali, drž'se dobro", reče Zaphod. "Idemo da čalabrcnemo nešto u 'Restoranu na kraju Vaseljene'."

Dobro bi bilo naučiti jahati slona. Delom zato jer je za razliku od drugih prevoznih sredstava otporan na sudare, delom jer je s njega lep pogled na sve strane, delom radi osećaja uzvišenosti kad sedite gore na njemu, a delom jer s njega možete zavirivati kroz prozore i gledati šta ljudi rade u svojim stanovima kad misle da ih niko ne vidi.

Mark Tven

Free Counter