TELEVIZIJSKA DIGITALNA ESTETIKA
KAO REZULTAT ZAJEDNIČKOG DELOVANJA STVARALACA UMETNIČKE I NAUČNE PROVENIJENCIJE
ESTETIKA TELEVIZIJSKIH FORMATA PROIZVEDENIH DIGITALNIM ALATIMA
UVOD U DIGITALNO TELEVIZIJSKO UMETNIKOVANJE - PREMISE
Umetnik više ne stvara, nego organizuje medijski poredak koji omogućuje proizvodnju, razmenu i potrošnju umetničkih ili estetskih efekata.
Hardver je konkretan predmet koji omogućuje realizaciju sofrvera u procesu unosa, obrade i iznosa podataka.
Softver je formalni jezički zapis pomoću koga hardver prima, obrađuje i prikazuje odgovarajuće sadržaje.
Ekran je površina na koju se projektuje ili na kojoj se obrađuje slika.
Navedene četiri premise definišu suštinsku razliku između kompletnog područja digitalne televizijske kreativnosti i prakse u jednosmernom ili interaktivnom obliku, u odnosu na standardno analogno televizijsko umetnikovanje u jednosmernoj komunikaciji
Na ekranu (ekranima) se rađa i samostalno postoji, paralelno sa realnim svetom, perceptivno dostupna stvarna virtuelnost (ne virtuelna stvarnost), sa kojom, zahvaljujući interaktivnosti može da se uspostavi kontakt. Tačno je da je sve to samo još jedan modalitet pripovedanja, ali njegova foto realističnost je takvog stepena, da ga kvalifikuje kao percipiranu paralelnu stvarnost ili alternativni svet (za razliku od ostalih modaliteta pripovedanja) !
Prednost digitalne televizijske kreativnosti zasniva se na prirodi i mogućnostima digitalne tehnologije obrade slike i zvuka.
Novi alati ne reprodukuju nego kreiraju virtuelnu stvarnost, bez obzira koliko ona ličila ili se razlikovala od stvarnosti same. U digitalnoj televiziji sve je moguće.
Stepen sličnosti sa percepcijom stvarnosti kreće se u rasponu od foto realizma do foto nadrealizma, kao vrhunca filmsko-televizijske kreativnosti.
U činjenici da je u digitalnoj televiziji sve moguće leži koren nove stvaralačke prakse iz koje se uveliko razvija potpuno novi način filmskog i televizijskog umetnikovanja i prateća operativna digitalna estetika koja tu praksu podržava.
U takvu praksu uključeni su umetnici i inžinjeri ravnopravno. Težište stvaralačkog procesa ogromnim delom prebačeno je u fazu pripreme u kojoj se definiše projektni zadatak, dogovore tehnološke i kreativne strategije, po potrebi naprave novi, ili na nov način kombinuju postojeći alati u funkciji projektovanog cilja i samo za tu priliku.
Postupak neposredne realizacije precizno planiranih segmenata svaden je na operativni rad.
U procesu postprodukcije, finalnog komponovanja, kolektivna kreativnost dolazi do punog izražaja. Rezultat zajedničkog delovanja je artikulisana priča koja se odvija u prividno realnom svetu sastavljenom od velikog broja slojeva “zavarenih” u foto realističnu ili foto nadrealističnu ekransku stvarnost.
Нема коментара:
Постави коментар